Ko­la­šin­cu Mi­lo­ji­ci Ra­ko­če­vi­ću, sa­mo­hra­nom ocu, ko­ji ži­vi od oko 80 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći, eki­pa ,,Da­na” uru­či­la je pa­ket po­mo­ći Ban­ke hra­ne sa na­mir­ni­ca­ma i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu.
Ra­ko­če­vi­ća je pri­je dvi­je ne­dje­lje iz sta­na iz­ba­ča­ci­la Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja, po na­lo­gu Op­šti­ne Ko­la­šin. U stan se, ka­že, use­lio na­sil­no od go­le mu­ke i nu­žde, jer je pri­je to­ga ži­vio u oro­nu­loj i ne­u­slov­noj ku­ći na ko­joj ni­je imao čak ni vra­ta. Ipak, ni­je sve ta­ko cr­no, ka­že Ra­ko­če­vić, jer je na kra­ju do­bio nu­žni smje­štaj u ko­ji bi tre­ba­lo da se use­li čim se za­vr­še ra­do­vi.
- Za­hva­lju­ju­ći no­vi­na­ri­ma ko­ji su iz­ni­je­li mo­ju pri­ču u jav­nost i mi­ni­star­ki ra­da Zo­ri­ci Ko­va­če­vić, do­bio sam nu­žni smje­štaj od op­šti­ne Ko­la­šin. Mi­ni­star­stvo ra­da fi­nan­si­ra sve ra­do­ve u tom sta­nu jer tre­nut­no ni­je uslov­no za ži­vot: po­pu­ca­le ci­je­vi, vo­da po po­du. Usko­ro ću ima­ti krov nad gla­vom do­sto­jan čo­vje­ka za­jed­no sa svo­jim si­nom - ka­zao je Ra­ko­če­vić, ko­ji je is­ka­zao ne­iz­mjer­nu za­hval­nost ,,Da­nu” i ,,Ban­ci hra­ne” na po­mo­ći. Do­da­je da mu je naj­bit­ni­je „sa­mo da mu sin ni­je gla­dan”.
Ra­ko­če­vi­ća ka­že da mu ko­la­šin­ski Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, to­kom svih pro­te­klih go­di­na ni­je pru­žao po­mo­ći već, su mu od­ma­ga­li. Uvi­jek je bio, ka­že, ,,sa­mo­hra­ni otac osta­vljen na cje­di­lu, na mi­lost i ne­mi­lost sud­bi­ni, ko­ja mu baš i ni­je na­klo­nje­na”.
- Ostao sam sam sa tro­je dje­ce i bo­le­snom maj­kom, ži­vje­li smo u Mo­ra­či na po­ro­dič­nom ima­nju. Ko­li­ko sam mo­gao, ra­dio sam oko dje­ce, ali tad mi je uki­nu­ta ma­te­ri­jal­na po­moć ko­ju je su­pru­ga do­bi­la. Ta­da je sve kre­nu­lo niz­br­do. Dje­ca su mi po­ve­de­na u Bi­je­lu, maj­ka umr­la, od­u­ze­to mi je pra­vo sta­ra­telj­stva nad dje­com - pri­ča on. Is­ti­če da mu je po­seb­no te­ško pa­lo raz­dva­ja­nje od si­na ko­ji je di­je­te sa po­seb­nim po­tre­ba­ma.
- Po­ku­ša­vao sam, ali ni­je­sam uspijevao. Te­žak ži­vot, zla sud­bi­na, sve se sku­pi­lo i odao sam se al­ko­ho­lu. Ta­ko sam na kra­ju i iz­gu­bio po­ro­dič­nu ku­ću i zbog du­go­va ostao sam na uli­ci. Ni­je­sam imao vi­še sna­ge, a utje­hu sam na­la­zio u al­ko­ho­lu. Ni­je­sam mo­gao ni dje­cu da vi­đam. Mo­ja pat­nja, mu­ka, sa­mo­ća, sve je to do­pri­ni­je­lo da po­ku­šam da se­bi pre­kra­tim mu­ke. Ali, Bog je htio da osta­nem živ - pri­ča sko­ro kroz su­ze Ra­ko­če­vić. Do­da­je da su mu dje­ca iz Do­ma „Bi­je­la”, na kra­ju, ipak, pre­ba­če­na u hra­ni­telj­ske srod­nič­ke po­ro­di­ce, u Ko­la­ši­nu i ta­da je, ka­ko ka­že, po­la­ko po­čeo da do­la­zi svi­je­sti i mi­je­nja ži­vot.
- Po­la­ko, ali si­gur­no po­čeo sam da se do­vo­dim u red, do­bio sam dje­cu na­zad na su­du, i od­lu­čio da kre­nem iz­no­va. Ali, mu­ka­ma ni­kad kra­ja. Po­no­vo sam oku­pio svo­ju po­ro­di­cu, ali ne i krov nad gla­vom. Ipak, evo sreć­nog kra­ja, do­bio sam i taj smje­štaj - is­ta­ko je on. J.Š.


Ra­čun za po­moć

- Po­seb­no sam ra­do­stan zbog mog Mla­de­na. Sa­da kad zna da do­bi­ja­mo naš dom, on kao da je živ­nuo, ide na stan, po­ma­že rad­ni­ci­ma, ve­seo je. Vi­di da će­mo bi­ti za­jed­no i da nas ni­ko ne­će vi­še ra­sta­vi­ti. Je­ste te­ško, ži­vi­mo od oko 80 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći, ali naj­bit­ni­je je da sam sa si­nom - is­ti­če Ra­ko­če­vić.On pri­ma so­ci­jal­nu po­moć u iz­no­su od 64 eura zbog nje­go­ve lič­ne bo­le­sti, a za si­na Mla­de­na pri­ma sve­ga 13 eura mječ­no. Ma­lo po­ku­ćan­stva što ima, ni­je do­volj­no da vo­di funk­ci­o­na­lan ži­vot, po­red to­ga ne­ma ni dr­va za ogri­jev. Odje­ću i obu­ću u pro­te­klom pe­ri­o­du do­bi­jao je od Cr­ve­nog kr­sta Ko­la­ši­na kao i pa­ke­te hra­ne. Uko­li­ko bi ne­ko že­lio da po­mog­ne sa­mo­hra­nom ocu Mi­lo­ji­ci Ra­ko­če­vi­ću, mo­že da se obra­ti re­dak­ci­ji ,,Da­na” ili iz­vr­ši upla­tu na nje­gov ra­čun u Atlas ban­ci 505-0000000352967-22.